Називна струја осигурача није једнака називној струји самог осигурача. Називна струја осигурача се бира на основу струје оптерећења штићене опреме, док називна струја осигурача треба да буде већа од називне струје осигурачког елемента, одређене у вези са главном електричном опремом.
Осигурач се углавном састоји од три дела: елемента осигурача, кућишта и носача. Елемент осигурача је кључна компонента која контролише карактеристике осигурача. Материјал, величина и облик елемента осигурача одређују карактеристике топљења. Материјали топљивих елемената су подељени у две категорије: ниска-тачка{4}}тапања и висока-тачка топљења{6}}. Материјали ниске{8}}тачке{9}}те, као што су олово и легуре олова, имају ниске тачке топљења и лако се топе. Због њихове велике отпорности, величина попречног пресека{11}}осигурача је већа, што доводи до више металне паре произведене током топљења. Погодни су само за осигураче са малим прекидним капацитетом. Материјали са-тачком{15} високе тачке топљења, као што су бакар и сребро, имају високе тачке топљења и не могу се лако топити. Међутим, због њихове ниске отпорности, они се могу направити са мањим попречним пресеком од оних са ниским-тачком{19}} тачке топљења{19}}, производећи мање металне паре током топљења. Погодни су за осигураче са високим прекидним капацитетом. Облик осигурача је подељен на два типа: филаментни и тракасти{22}}облик. Промена облика попречног пресека{24}}може значајно променити карактеристике фитиља осигурача. Осигурачи имају различите карактеристичне криве за спајање које одговарају потребама различитих типова заштићених објеката.
